Година оснивања: 1887
Оснивач: Локална самоуправа
Врста установе: Основна школа
Језик образовно-васпитног рада: Мађарски
О установи
Скореновац се налази на крајњем југу баната у Општини Ковин. Лежи на ивици лесне терасе широко окренут према Дунаву. Први помен Скореновца је из 1412. године под називом Сзкроноветз (Скроновец). На овом простору ново насеље настаје 1887. године досељавањем (преко Ђурђева 1883 – 1886.) Секељ мађара из Буковине – Ердеља, по чему и име добило ново насеље Сзéкелyкеве (Секељкеве), које од 1922. године носи назив Скореновац.
Скореновац има 1.500 становника, велику већину чине мађари (секуљци – секељски мађари), срби и бугари (палћени – етничка група).
Истовремено са оснивањем Скореновца 1887. године изграђена је школска зграда од дрвета са два одељења (привремени смештај). Важно је истаћи да од самог почетка рада школе са децом су радили дипломирани учитељи Мишел Јанош (први) и Штајнер Јанош. Следеће 1888. године отпочела је градња нове школске зграде у центру насеља од чврстог материјала (4 учионице и 4 учитељска стана), а завршена је 1889. године. Исте године школа као шесторазредна уврштена је у ред државних школа са мађарским наставним језиком, за првог управника постављен је Штајнер Јанош. Тада су стигле и две учитељице Милер Отилија и Шомођи Етелка. – Пољопривредна продужна школа под истом управом отворена је 1901. године, која је добила 10 јутара обрадиве земље ради реализације праксе ученика. Доградња школске зграде и учитељских станова одвијала се 1902., 1904. и 1907. године када је већ било потребно 10 учитеља за обављање васпитно – образовног рада са уписаних 575 ученика. У оквиру школе забавиште је отпочело са радом 1906. године, а зграда забавишта је сазидана 1907. године са две учионице и станом за васпитача.
Српска и немачка одељења отворена су школске 1920 – 1921. године од првог до четвртог разреда. Немачка одељења су укината 1927. године.
Школа је имала своја истурена одељења у Скореновачком Риту почев од септембра 1945. године. Настава је организована у једној конфискованој немачкој кући на мађарском, а касније на српском језику од првог до четвртог разреда.
Стручна школа за ученике у индустрији и занатству почела је са радом 3. фебруара 1947. године. Управник ове школе био је Нађ Балинт, а иста је радила до краја 1951. године, када је угашен.
Укидањем Више народне школе (5. и 6. разреди), организована је јула 1948. године непотпуна гимназија, што одговара данашњим разредима од 5. до 8. разреда. За директора ове школе постављен је Калман Чехак. Већ августа 1955. године укида се непотпуна гимназија и Нижа народна школа и формира се јединствена осмогодишња основна школа чији директор такође постаје Калман Чехак. У основној школи, школске 1955/56. године радило је 13 учитеља и наставника. Било је уписано 884. ученика (највећи број ученика у једној школској години у историји постојања школе).
Настава се одвијала на мађарском језику, док се српски као државни језик учио од забавишта. У једном неподељеном одељењу настава се одвијала на српском језику од 1. до 4. разреда.
На прочељу старе школске зграде постављена је 22.јуна 1958. године спомен плоча посвећена бившем ученику ове школе Жарко Зрењанину – Учи. Школа од тада носи име овог народног хероја.
У оквиру програма за обележавање 100. годишњице постојања Скореновца донетог 1976. године у делу инвестиција најзначијније је била изградња новог школског објекта. Припреме за изградњу започете су 5. јануара 1977. године, да би 22.децембра 1979. године положили камен темељац за нови објекат. Камен темељац је положио доктор Миленко Николић Секретар за образовање и културу Војводине. Финансијска средства су обезбеђена од Покрајинске заједнице за опште образовање, за дечију заштиту, за физичку културу и културу, у мањем износу од Општине Ковин, а Месна заједница оствареним средствима путем месног самодоприноса десет наредних година отплаћивала она средства, која су добијена у виду кредита, а било је и неповратних стедстава. Објекат је завршен и свечано отварање нове школе било је 2. октобра 1982. године, зграду на употребу предао је Живко Пуцаревић тадашњи секретар Заједнице за опште образовање Војводине.
Школски простор и постојећа опрема омогућавају примене савремене наставне технологије и организације рада.
1988. године међу првим школама у Општини Ковин опремљен је кабинет за информатику са 15 рачунара (Покрајински пројекат), а 1996. године постављају се персонални рачунари уместо постојећих и поред наставе Основе информатике, као изборног предмета организује се обука наставника за рад на рачунару.
Одређени број наставника школе средином деведесетих година са уважавањем прихваћа и примењује нове методе рада у настави (полупрограмирана настава, групни рад са ученицима, итд...) користећи савремена наставна средства. Постижу се запажени резултати у раду са децом, држе се огледни часови у присуству просветних радника из других школа. Школа својом унутрашњом организацијом васпитно-образовног рада и ваннаставних активности, својим укупним естетским изгледом, опремљеношћу и завидном хигијеном је призната и уважавана са стране представника Министарства просвете, уже и шире околине. Школске 1988/89. године у оквиру акције САЧУВАЊА И РАЗВИЈАЊА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ под насловом «Тражимо најлепшу школу» ова школа је освојила престижно друго место у Војводини.
Опредељење колектива школе протеклих година било је да својим радом и применом савремених наставних технологија и метода рада у реализацији плана и програма, као и да кроз ваннаставне активности и изборних предмета пружа могућност ученицима за самоопредељење према сопственом интересовању да у оквиру развијања сарадње са друштвеном средином и друштвима у области културе и физичке културе итд ... постигне жељени ниво и статус, да уместо сеоске школе буде школа у селу – Школа остварује добру сарадњу са суседним школама и има међународну сарадњу са Основном школом из Рацкеве (Српски Ковин – Република Мађарска) од 1996. године. Ваља напоменути да успостављање сарадње са школом има своје историјске корене, наиме преци становника Рацкеве били су некадашњи становници Ковина (Кевевара) који су под вођством Патријарха Арсенија Ћарнојевића напустили ове просторе и обрели се на острву Чепел и основали насеље Рацкеве у близини Будимпеште.
У раду школе деценијама су присутна два крупна проблема. Први је недостатак стручног кадра, посебно у предметној настави (бивши ученици ове школе њих 78 протеклих деценија стекли дипломе просветне струке) и перманентно оподање броја ученика од 1956. године.
Ученици школе редовно учествују на такмичењима и смотрама. Запажене резултате постижу у области матерњег језика (мађарског) на домаћим и међународним такмичењима, у музичком стваралаштву, познавању саобраћаја, одбрани и заштити, стоном тенису – Златна медаља на Школској олипмијади у Зајечару 2004. године и на Купу толеранције 2006., итд...
Имајући у виду да ученици школе изучавају 4 језика (мађарски, српски, немачки, енглески) школске 2005/2006. године школа се јавља на заједнички конкурс Министарства просвете Републике Србије и Светске банке и добила је средства за опремање језичке лабораторије у оквиру Школског развојног планирања.
Директор: Геза Шаламон
Датум ступања на дужност: 29.04.2022