• ossbanovci@mts.rs
• 022/351-214
• www.osslobodansavkovic.com

Година оснивања: 1758

Оснивач: Локална самоуправа

Врста установе: Основна школа

Језик образовно-васпитног рада: Српски

О установи

За проучавање прошлости школе и одређивање времена њеног настанка постоје два писана податка. У "хесапу" бановачке цркве за 1752. годину приказани су и издаци за школу, а први учитељ Лазар Мијатов(ић) са платом од 35 форинти годишње помиње се у сличном документу 1758. године. Ова два документа недвосмислено потврђују да школа постоји од половине XVIII века. У то време Бановци су имали око 140 кућа (домова) и око 800 становника, а да ли су имали и школску зграду или је учитељ учио децу у свом стану, није познато. Мијатовић је изгледа био учитељ више година.
Заменио га је Димитрије Благојевић, забележен 1762/63. године. Благојевић је први бановачки учитељ рођен у Бановцима. И он је, као и његов претходник, касније постао свештеник, али ни о његовом учитељском раду нема ближих података, осим што се у једном запису каже "магистер се добро труди", а у другом да је "искусан и благородан".

Пошто су Бановци били граничарски шанац у оквиру Подунавске војне границе, аустријске власти су, ради ширења германског утицаја, поред постојеће српске вероисповедне, основале и граничарско-тривијалну школу. "Граничарско-тривијална школа је почела да ради 18. октобра 1773. док ће школска зграда тек бити саграђена средствима компаније, кад ће и број ђака моћи да се повећа. Засад, пак, та школа има 43 ђака српске народности, од којих њих 18 учи читање, а пет основе писања. Учитељ је Антон Блум из Хохсена у Брауншвајгу, по вери евангелик, стар 45 година. Блум зна немачки језик, а српски осредње. Има добар рукопис, а вешт је и у рачунању. Доброг је владања, веома вредан и добар предавач. На име годишње плате прима 120 фор. у готову и два пласта сена и 6 хв огревног дрвета у депутату, што плаћају становници сва три насеља чете према својим имецима распоређеним у три класе, из чијих давања се плаћају и три учитаља српских вероисповедних школа у укупном износу од 170 фор. годишње." Учитељ Антон Блум био је неупоредиво боље плаћен од српских вероисповедних учитеља, али српски језик је знао осредње, или, просто речено, никако. Због тога у чистој српској средини, какви су били Бановци тога доба, ова школа није могла опстати. У српској вероисповедној школи 1780. године учитељ је Георгије Лазаревић чији ђаци уче читање, писање, псалтир и катихизис. Лазаревић је као учитељ у сваком погледу добар, док на име годишње плате прима 80 фор. у готову од сеоске општине и то у ратама. Школски надзорник је заставник Кумановић. После Лазаревића помињу се Игњат(ије) Максимовић (1785) и Тома Јовановић, али тек о Петру Пиперском, који се као учитељ помиње 1810. године, знамо нешто више. Рођен је 1776. године у Ботошу у Панчевачкој регименти, а методу је учио у Панчеву. Био је искусан у појању, добре нарави и говорио српски и влашки. У школи је имао 30 ђака (24 м + 6 ж) које је приљежно учио молитву, буквар, часослов, псалтир, численије, катихизис, свештену историју и црквено појање. За школску зграду је забележено да је "мала и слаба и у худом состојанију", а сеоска општина не води бригу да више деце иде у школу. После Пиперског учитељи су били Давид Стојановић (1825), Сава Продановић (1828) и Јован Мишковић (1840). Oд половине XIX века број ђака је био у сталном порасту. Школске 1842/3. било их је 73, а 1846/7. 92, па је 1850. године поред цркве је подигнута нова школска зграда од чврстог материјала са учионицом и станом за учитеља. Повећање броја ученика је настављено тако да је 1855/6. године, кад Бановци имају 1446 становника, учитељ Јован Бута имао чак 95 ђака. Због тако великог броја ученика око 1860. године школа постаје дворазредна, а други учитељ Стефан Предић. После Предића учитељ је био син Јована Буте Живојин који је у Бановцима провео више од 30 година. Од осамдесетих година са Живојином Бутом децу је учила Олга Петковић, а број ђака се непрекидно повећавао од 116 школске 1871/2, до 153 школске 1884/5. године.

Знаменити ђаци старобановачке школе: Историчар (Јован) Иларион Руварац (Сремска Митровица 1832 – Гргетег 1905), син свештеника Василија Руварца, књижевник и књижевни критичар Коста Руварац (Стари Банов-ци 1837 – Пешта 1864) , фудбалер Коста Томашевић (Стари Бановци 1923 – Београд 1976) , историчар књижевности, преводилац са пољског и професор Београдског универзитета др Стојан Суботин (Јаково 1921 – Сутоморе 1977)

Директор: Данијела Живковић

Датум ступања на дужност: 06.01.2023