• osperlez@beotel.net
• 023/3813-046
• osperlez.edu.rs

Година оснивања: 1957

Оснивач: Република Србија

Врста установе: Основна школа, Јавна предшколска установа

Језик образовно-васпитног рада: Српски

О установи

До половине 18. века у свим насељеним местима при црквама су постојале само верске школе и тек за време владавине аустријске царице Марије Терезије (1740-1780) уведене су и државне школе. У војничким насељима као што је био Перлез, Илирска дворска депутација је имала значајну улогу у оснивању српских народних школа.

На територији банатске Војне границе у чијем саставу је било и насељено место Перлез 1773. године било је само 3 немачке школе, док је у исто време било 24 српске. То су биле српске православне и тзв. четно-тривијалне школе.[1] Први податак о српској школи у Перлезу датира из 1768. године али не постоји тачан податак када је основана. Та прва школа није имала сопствену зграду, већ се настава изводила у црквеним просторијама или у кућама. Прва наменска зграда, која је била од набоја, помиње се 1797. године. Школа је имала незнатано мали број ђака и то су у почетку били само дечаци. Тако је школске 1802/3 школа имала 29 ђака, а 1813/14 је имала 59 дечака и 1 девојчицу.[2]

Први предмети у 18. веку у основним народним школама по школском Уставу били су: читање штампаних и рукописних слова на “народном” језику, писање, рачун, Катахизис и појање. Обавезно похађање школе је било од 6 до 13 година старости. Основна школа је била обавезна за децу од 6 до 9 година старости (трогодишње школовање), а пофторна од 9 до 13 (четворогодишње школовање). У разред су ишла одвојено женска од мушке деце. Учитељ је био обавезан да води записник о похађању деце, као и о њиховом успеху у учењу и о способностима. Учитељима и свештеницима је било забрањено да децу користе за своје приватне послове.[3]

Овако устројена основна школа са малим изменама функционисала је све до доношења Закона 1868. године, односно законског члана 38. Овим законским чланом сваки родитељ је био дужан да шаље децу у школу од 6-те до навршене 12-те године старости и у пофторну до навршене 15-те године. То је била почетна школа (постојала је и грађанска и виша школа) и школска година је трајала на селу, због пољопривредних послова, осам месеци, а у граду десет. Општине су биле дужне да подижу школске зграде и да обезбеђују плате учитељима. Број ученика у одељењу је могао да буде најмање 20 а највише 25 ученика. Наставни предмети су били: веронаука, читање и писање, рачунање у глави и с бројевима те познавање домаћих мера и врсте новца, словница, говорне и појмовне вежбе, земљопис и повест домовине, природопис и практична обука из пољодества а нарочито вртларства, познавање грађанских права и дужности, певање и телесна вежба[4] У школама се учио старословенски језик, а од 1881 био је обавезан мађарски језик

После Првог светског рата школа је наставила да ради, али је од 1920. године радила по Закону о народним школама Краљевине Србије из 1904. године.[5] У Краљевини Југославији је 5. децембра 1929. године изашао Закон о народним школама, по коме су народне школе постале државне установе, што је значило да се држава старала, преко школских општина, о отварању и издржавању народних школа.[6] Школовање у народним основним школама је трајало четири године и било је обавезно.
ОШ "Ђура Јакшић" у Перлезу основана је 1957.године. Тада је носила назив ОШ "Перлез" а назив је добила по чувеном песнику Ђури Јакшић . У време оснивања школа је имала по пет одељења за сваку генерацију
, а сада има по два одељења за сваку генерацију. Историјска чињеница је да је ОШ "Ђура Јакшић"у Перлезу похађао Михајло Пупин.

Директор: Мирјана Секулић

Датум ступања на дужност: 14.08.2023