• hemijska@tippnet.rs
• 024/644 115, 644 102, 644 103
• www.hts.edu.rs

Година оснивања: 1982

Оснивач: Аутономна покрајина Војводина

Врста установе: Средња стручна школа

Језик образовно-васпитног рада: Српски, Мађарски

О установи

Средства за изградњу школске зграде су обезбеђена тако што је пола износа финансирао град Суботица, а пола држава Аустро-Угарска. Расписан је конкурс на коме је победио пројекат архитекте Бобула Јаноша. Од неколико понуђених локација изабран је плац на углу данашњих улица Максима Горког и Харамбашићеве. Зграда је изграђена у стилу еклектике и завршена је 1897. године. Сам пројекат је претрпео извесне промене због финансијских и просторних разлога, на чему је радио суботички архитекта и предузетник Титус Мачковић. Објекат стављен у функцију од школске 1898/99. године.

Од тада па до распада Аустро-Угарске 1918. године, у згради се налазила Државна женска учитељска школа – Препарандија. Пред Први светски рат подигнути су помоћни објекти око зграде. У приземљу и на првом спрату зграде налазиле су се зборница, учионице и кабинети, док је последњи спрат претворен у интернат.

По завршетку Првог светског рата, до укидања Препарандије њени ђаци су се налазили у објекту. Октобра 1920. године, донешена је одлука Министарства просвете да се Правни факултет у Суботици који је исте године у летњем семестру започео са радом, пребаци из зграде Гимназије у зграду Препарандије. Зграда Јаноша Бобула је пружала могућности да се у њој отвори дом за студенте и друге помоћне установе поред просторија неопходних за наставу. У приземљу су биле просторије Деканата, свечана сала и учионице. На првом спрату је била библиотека са читаоницом, кабинети професора, станови наставника и службеника, а на другом спрату Студентски дом. До 1930. године део другог спрата је коришћен и за смештај ђака Учитељске школе. Поред просторија факултета, у згради су се налазиле и просторије Руског црвеног крста, перионица рубља у којој су радили руски емигранти. Од новембра 1932. године до августа 1937. године на првом спрату су се налазиле и просторије Градске библиотеке. Према Матрикули Правног факултета, уписано је 4050 студената током постојања факултета у овој згради, а студије је завршило 1346 студената. Након догађаја од 27. марта 1941.године,приближавање ратне опасности је утицало на одлуку Београдског универзитета у чијем је саставу био и Правни факултет у Суботици, да се од 1. Априла 1941. године прекине настава.

По ослобођењу града 10. октобра 1944. године у зграду су смештене партизанска и руска војна болница. Током 1945. део објекта дат је Техничкој средњој школи за столарску и зидарску радионицу. На горњем спрату налазио се Инвалидски дом. Од следеће 1946. године формира се интернат Техничке средње школе, да би коначно 1947. године зграда поново добила своју основну намену. Од тада па до 1952. године у згради се налазила Грађевинско-техничка средња школа која 1952. године добија име Техничка средња школа за грађевинарство, архитектуру и хемију. Године 1965. формира се Грађевинско-технолошки школски центар са архитектонским, грађевинским и хемијско-технолошким одсеком. Поред тога формира се и школа за грађевинске раднике. Обједињавањем ових школа и школског центра за стручно образовање кадрова у привреди „Лазар Нешић" 1972. године је установљен Грађевинско-технолошки школски центар „Лазар Нешић". Од тада се у згради налази и одсек за текстилство и кожарство. Спровођењем новог закона о средњим школама од 1975. године у прве разреде се уписују ученици заједничког средњег васпитања, да би 1977. зграда у потпуности припала новоформираној Школи за заједничко средње васпитање и образовање „Моша Пијаде" ООУР Заједничка средња школа „Јединство" Након повратка на стари начин школовања, зграда постепено добија стару намену, стручно хемијско-технолошке школе. Од 1983. године поново постоји искључиво као Хемијско-технолошка средња школа „Лазар Нешић", да би крајем прве деценије 21.века добила назив Хемијско- технолошка школа.

Директор: Никола Матковић

Датум ступања на дужност: 06.08.2022